DONIRAJ

Beli paun

Ishrana

Svaštojed

Broj mladunaca

4 - 8 jaja

Populacija

Brojoj jedinki

Nepoznat

Dužina

80 - 230 cm

Težina

2,75 - 6 kg

Životni vek

15-25 godina

Red (order)

Galliformes

Porodica (Family)

Phasianidae

Lat. naziv

Pavo cristatus

Poreklo

Indijski potkontinent

stanište

Zatočeništvu

„Neki se ističu bojama, a neki jednostavno – svetle.“

Mrki medved (Ursus arctos) je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih vrsta medveda na svetu. Ova snažna i impresivna životinja obitava u šumskim i planinskim predelima Evrope, Azije i Severne Amerike. U Srbiji prirodno naseljava planine kao što su Tara, Kopaonik i Zlatibor, gde se nalazi pod zaštitom zakona. U našem zoološkom vrtu, mrki medved živi u posebno uređenom prostoru koji podseća na njegovo prirodno stanište – sa senovitim mestima, pećinom, drvećem i bazenom za rashlađivanje.

Veličina, težina i izgled mrkog medveda

Odrasli mužjaci mrkog medveda dostižu dužinu do 2,8 metara i težinu od čak 390 kilograma, dok su ženke nešto manje i lakše, težeći u proseku između 100 i 200 kilograma. Visina u ramenima dostiže i do 1,5 metara. Njegovo krzno varira u nijansama braon boje – od svetlosmeđe do tamne, pa čak i crne. U prirodi mrki medved može živeti 20 do 25 godina, dok u zatočeništvu uz adekvatnu brigu doživi i preko 40 godina. Poznat je po svojoj snazi, ali i izuzetnoj spretnosti – iako deluje tromo, može trčati brzinom i do 50 km/h, penjati se na drveće i odlično plivati. Ima izuzetno razvijeno čulo mirisa, koje je i do 100 puta jače od ljudskog, pa lako pronalazi hranu i na velikim udaljenostima.

Stanište i ponašanje u divljini

U divljini, mrki medved naseljava guste šume, planinske predele i oblasti bogate vodom. Obično vodi samotnjački život i obeležava svoju teritoriju. Iako deluje mirno, u slučaju ugroženosti ume da bude izuzetno zaštitnički nastrojen – naročito kada ima mladunce. U zoološkom vrtu njegovo stanište je napravljeno tako da mu omogući prirodno ponašanje i dovoljno prostora za kretanje, istraživanje i odmor.

zvuk

Brze činjenice

Poreklo: Evropa, Azija, Severna Amerika; u Srbiji – Tara, Kopaonik, Zlatibor.

Stanište: Šume, planine, blizina vode.

Životni vek: Do 25 godina u divljini, preko 40 u zatočeništvu.

Ishrana: Svaštojed – biljke, med, riba, meso, insekti.

Dužina: Do 2,8m.

Težina: 100–390 kg (mužjaci teži).

Brzina: Do 50 km/h; dobar plivač i penjač.

Razmnožavanje: Parenje u proleće, mladunci rođeni zimi.
Trudnoća: 3,5 meseca.

Mladunci: 1–3, teški oko 250 g pri rođenju.

Briga o mladima: Majka ih doji i štiti 2–3 godine.

Pretnje: Gubitak staništa, krivolov, sukobi s ljudima.

Ishrana

Kao svaštojed, mrki medved se hrani veoma raznovrsno. Njegova ishrana obuhvata biljke, bobice, žir, travu, gljive, insekte, ribu, glodare, lešine, pa čak i med – koji obožava. U zoo vrtu dobija pažljivo planiranu ishranu koja uključuje voće, povrće, meso, ribu, žitarice i vitamine, a kroz tzv. obogaćivanje prostora često traži hranu na prirodan način, kao i u divljini.

Zimski san – hibernacija

Jedna od njegovih najpoznatijih osobina jeste zimski san – hibernacija. Tokom zime, medved se povlači u jazbinu, gde nekoliko meseci ne jede, ne pije i ne izlučuje otpadne materije. Tokom tog perioda koristi masne rezerve nakupljene tokom godine, a može izgubiti i do 30% telesne mase, bez gubitka mišića. Hibernacija je i predmet brojnih naučnih istraživanja jer se veruje da mehanizmi u medveđem telu mogu pomoći u razumevanju i lečenju bolesti kod ljudi.

Razmnožavanje i mladunci

Razmnožavanje kod mrkog medveda počinje u proleće, ali se zahvaljujući fenomenu odložene implantacije embrion razvija tek na jesen. Mladunci se rađaju tokom zime u jazbini, dok je majka još u stanju hibernacije. Na svet dolaze slepi, bez dlake i teški svega nekoliko stotina grama. U leglu obično ima jedno do tri mladunčeta. Oni doje bogato mleko i ostaju sa majkom u jazbini do proleća. U divljini ostaju uz majku do druge ili treće godine, dok ne nauče sve veštine neophodne za preživljavanje.

Pretnje i zaštita mrkog medveda

Uprkos svojoj snazi i prilagodljivosti, mrki medved se suočava sa brojnim pretnjama. Uništavanje prirodnih staništa, klimatske promene, krivolov i konflikti sa ljudima predstavljaju ozbiljan rizik za opstanak ove vrste. Zato je zaštita mrkog medveda važan deo rada mnogih nacionalnih parkova, naučnih institucija i zooloških vrtova, uključujući i naš.

Da li ste znali...

… beli paun nije albino, već ima stanje koje se zove leucizam – zato mu oči ostaju tamne?
… uprkos svom belom perju, beli paun zadržava sve ponašajne osobine šarenog indijskog pauna, uključujući raskošno širenje repa?
… ženke belih paunova često preferiraju mužjake sa simetričnim i pravilno raspoređenim perjem, bez obzira na boju?

IUCN STATUS

Beli paun (Pavo cristatus) je na Crvenoj listi IUCN-a označen kao „najmanje zabrinjavajuća vrsta (LC)”, sa stabilnom i rastućom populacijom.

Druge životinje u našem parku

Indijski paun

Pavo cristatus

Mrki medved

Ursus arctos