DONIRAJ

Mrki medved

Ishrana

Svaštojed

Broj mladunaca

1-3

Populacija

335

Brojoj jedinki

110.000

Dužina

1,2 m - 1,5 m

Težina

100 - 1000 kg

Životni vek

20-30 godina

Red (order)

Zveri (Carnivora)

Porodica (Family)

Medved (Ursidae)

Lat. naziv

Ursus arctos

Poreklo

Evroazija, Severna Amerika

stanište

Šume, livade, planiski predeli i pustinje

„Mrki medved može delovati mirno, ali njegova tišina nikada nije znak slabosti!"

Mrki medved (Ursus arctos) je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih vrsta medveda na svetu. Ova snažna i impresivna životinja obitava u šumskim i planinskim predelima Evrope, Azije i Severne Amerike. U Srbiji prirodno naseljava planine kao što su Tara, Kopaonik i Zlatibor, gde se nalazi pod zaštitom zakona. U našem zoološkom vrtu, mrki medved živi u posebno uređenom prostoru koji podseća na njegovo prirodno stanište – sa senovitim mestima, pećinom, drvećem i bazenom za rashlađivanje.

Veličina, težina i izgled mrkog medveda

Odrasli mužjaci mrkog medveda dostižu dužinu do 2,8 metara i težinu od čak 390 kilograma, dok su ženke nešto manje i lakše, težeći u proseku između 100 i 200 kilograma. Visina u ramenima dostiže i do 1,5 metara. Njegovo krzno varira u nijansama braon boje – od svetlosmeđe do tamne, pa čak i crne. U prirodi mrki medved može živeti 20 do 25 godina, dok u zatočeništvu uz adekvatnu brigu doživi i preko 40 godina. Poznat je po svojoj snazi, ali i izuzetnoj spretnosti – iako deluje tromo, može trčati brzinom i do 50 km/h, penjati se na drveće i odlično plivati. Ima izuzetno razvijeno čulo mirisa, koje je i do 100 puta jače od ljudskog, pa lako pronalazi hranu i na velikim udaljenostima.

Stanište i ponašanje u divljini

U divljini, mrki medved naseljava guste šume, planinske predele i oblasti bogate vodom. Obično vodi samotnjački život i obeležava svoju teritoriju. Iako deluje mirno, u slučaju ugroženosti ume da bude izuzetno zaštitnički nastrojen – naročito kada ima mladunce. U zoološkom vrtu njegovo stanište je napravljeno tako da mu omogući prirodno ponašanje i dovoljno prostora za kretanje, istraživanje i odmor.

zvuk

Brze činjenice

Poreklo: Evropa, Azija, Severna Amerika; u Srbiji – Tara, Kopaonik, Zlatibor.

Stanište: Šume, planine, blizina vode.

Životni vek: Do 25 godina u divljini, preko 40 u zatočeništvu.

Ishrana: Svaštojed – biljke, med, riba, meso, insekti.

Dužina: Do 2,8m.

Težina: 100–390 kg (mužjaci teži).

Brzina: Do 50 km/h; dobar plivač i penjač.

Razmnožavanje: Parenje u proleće, mladunci rođeni zimi.
Trudnoća: 3,5 meseca.

Mladunci: 1–3, teški oko 250 g pri rođenju.

Briga o mladima: Majka ih doji i štiti 2–3 godine.

Pretnje: Gubitak staništa, krivolov, sukobi s ljudima.

Ishrana

Kao svaštojed, mrki medved se hrani veoma raznovrsno. Njegova ishrana obuhvata biljke, bobice, žir, travu, gljive, insekte, ribu, glodare, lešine, pa čak i med – koji obožava. U zoo vrtu dobija pažljivo planiranu ishranu koja uključuje voće, povrće, meso, ribu, žitarice i vitamine, a kroz tzv. obogaćivanje prostora često traži hranu na prirodan način, kao i u divljini.

Zimski san – hibernacija

Jedna od njegovih najpoznatijih osobina jeste zimski san – hibernacija. Tokom zime, medved se povlači u jazbinu, gde nekoliko meseci ne jede, ne pije i ne izlučuje otpadne materije. Tokom tog perioda koristi masne rezerve nakupljene tokom godine, a može izgubiti i do 30% telesne mase, bez gubitka mišića. Hibernacija je i predmet brojnih naučnih istraživanja jer se veruje da mehanizmi u medveđem telu mogu pomoći u razumevanju i lečenju bolesti kod ljudi.

Razmnožavanje i mladunci

Razmnožavanje kod mrkog medveda počinje u proleće, ali se zahvaljujući fenomenu odložene implantacije embrion razvija tek na jesen. Mladunci se rađaju tokom zime u jazbini, dok je majka još u stanju hibernacije. Na svet dolaze slepi, bez dlake i teški svega nekoliko stotina grama. U leglu obično ima jedno do tri mladunčeta. Oni doje bogato mleko i ostaju sa majkom u jazbini do proleća. U divljini ostaju uz majku do druge ili treće godine, dok ne nauče sve veštine neophodne za preživljavanje.

Pretnje i zaštita mrkog medveda

Uprkos svojoj snazi i prilagodljivosti, mrki medved se suočava sa brojnim pretnjama. Uništavanje prirodnih staništa, klimatske promene, krivolov i konflikti sa ljudima predstavljaju ozbiljan rizik za opstanak ove vrste. Zato je zaštita mrkog medveda važan deo rada mnogih nacionalnih parkova, naučnih institucija i zooloških vrtova, uključujući i naš.

Da li ste znali...

… da mrki medved može da trči brzinom do 50 km/h, uprkos svojoj masi?
… da se mladunci mrkog medveda rađaju tokom zimske hibernacije, slepi, bez dlake i teški svega oko 250 grama?
… da mrki medved ima čulo mirisa i do 100 puta jače od ljudskog, pa može da oseti hranu na kilometrima udaljenosti?

IUCN STATUS

Mrki medved je na Crvenoj listi ocenjena kao „Viable (LC)“, što znači da se vrsta ne smatra ugroženom. Pored toga, akcije su u porastu.

Druge životinje u našem parku

Indijski paun

Pavo cristatus

Mrki medved

Ursus arctos